Dži­bo­ni je niz od tri ve­če­ri u prepunom be­o­grad­skom Cen­tru Sa­va tri­jum­fal­no za­vr­šio u uto­rak još jed­nim sko­ro tro­ča­sov­nim kon­cer­tom, na ko­me su mu go­sti iz­ne­na­đe­nja bi­li Mom­či­lo Ba­ja­gić Ba­ja­ga, glu­mac Sr­đan Ži­ka To­do­ro­vić i pi­ja­ni­sta Ma­ti­ja De­dić. No­va pri­li­ka da pu­bli­ka vi­di i ču­je Zla­ta­na Sti­pi­ši­ća Džibonija bi­će već 22. de­cem­bra u Ha­li spor­to­va u Su­bo­ti­ci.
- Bi­li smo u Su­bo­ti­ci pri­je šest go­di­na i taj kon­cert je ostao ben­du i me­ni u jed­noj fan­ta­stič­noj uspo­me­ni. Stvar­no je bio ne­što po­seb­no. Na­dam se da će­mo to po­no­vi­ti i ako Bog da da bu­de­mo i ma­lo bo­lji - ka­že Dži­bo­ni.
Kao i pret­hod­ne dvi­je ve­če­ri u Cen­tru Sa­va, Dži­bo­ni je ras­po­lo­že­no i sa sa­vr­še­nom la­ko­ćom ni­zao hi­to­ve kao što su „Sre­ća”, „Či­nim pra­vi stvar”, „Ce­sa­ri­ca”, „U lju­bav vje­re ne­mam”, „Mi­ra­kul”... uz po­vre­me­nu po­moć vr­sne bri­tan­ske pje­va­či­ce Step­ha­nie So­unds i kla­pe „Iskon”.
Sa no­vog al­bu­ma „Fa­mi­li­ja”, Dži­bo­ni je od­svi­rao „Ona­ko, od oka” i „Udi­cu”, a ci­je­nje­ni pi­ja­ni­sta Ma­ti­ja De­dić dao je svoj do­pri­nos iz­ved­ba­ma pje­sa­ma „Ni­si vi­še mo­ja bol”, „Kad sam na­sa­mo s njom”, „Tem­pe­ra”, „Li­bar”...
Na­kon sjaj­nih go­sto­va­nja Zdrav­ka Čo­li­ća, Ive Ikon, Da­mi­ra Ur­ba­na i Vlat­ka Ste­fa­nov­skog pret­hod­nih ve­če­ri, i tre­će, fi­nal­ne gost je mo­rao bi­ti ne­ko po­se­ban i neo­če­ki­van.
- Ju­če sam bio sa pri­ja­te­ljem na ruč­ku. Ci­je­li ru­čak sam ga pro­bao na­go­vo­ri­ti da ga na­ja­vim ka­ko ja ho­ću. Ka­že: ‘Ne­moj mo­lim te, sa­mo re­ci ko sam i to je to’. Čo­vjek ko­ga ja­ko, ja­ko vo­lim već 30 go­di­na - Mom­či­lo Ba­ja­gić -re­kao je Dži­bo­ni.
Ma­lo je re­ći da je Ba­ja­ga po­ja­vom na ve­li­koj po­zor­ni­ci Cen­tra Sa­va iz­ne­na­dio pu­bli­ku. Po­zdra­vljen ova­ci­ja­ma Ba­ja­ga je ot­pje­vao „Za­žmu­ri”, pra­ćen gla­so­vi­ma Dži­bo­ni­ja i kla­pe „Iskon”, ali i či­ta­ve dvo­ra­ne ko­ja je zdu­šno pje­va­la ve­li­čan­stve­nu ba­la­du. Go­sto­va­nje Ba­ja­ge bi­lo je od­li­čan uvod u za­vr­šni­cu tre­ćeg kon­cer­ta, u ve­li­ko fi­na­le ko­je je pri­pa­lo „Po­so­lje­nom zra­ku”, „Opro­sti”, „Vri­me da se po­mi­rim sa svi­tom”...
- Sa 17 go­di­na to­li­ko ti zna­či da ti ne­ko pru­ži ru­ku i ne­što li­je­po ka­že. Imao sam ov­dje dvo­ji­cu ta­kvih ko­le­ga. Ba­ja­ga je do­ša u stu­dio, da­va sa­vje­te, že­lio nam sre­ću i za­to mi je na­pra­vio ve­li­ku čast što je tu. Dru­gi je bio Mi­lan Mla­de­no­vić...sa to­li­ko lju­ba­vi...pri­sto­jan i pi­tom. Osje­tio sam ovaj čo­vjek je po­se­ban - is­pri­čao je Dži­bo­ni.
Ko­nač­no, za bub­nje­ve je sjeo i ne­ka­da­šnji član Mla­de­no­vi­će­ve Eka­ta­ri­ne Ve­li­ke, Ži­ka To­do­ro­vić ko­ji je sa Dži­bo­ni­jem, „Isko­nom” i ben­dom iz­veo moć­nu ob­ra­du sta­rog hi­ta „Ze­mlja”.
- Me­ni je du­ša na mje­stu- re­če u jed­nom tre­nut­ku Dži­bo­ni su­mi­ra­ju­ći tri kon­cer­ta u Cen­tru Sa­va. Vi­di­mo se u Su­bo­ti­ci...
A.Š.